BASOWELD S

Metalweld je originalni proizvođač elektroda za zavarivanje iz Poljske.

BASOWELD S je izuzetna i provereno elektroda najvišeg kvaliteta u svojoj klasi. To je specijalna bazična niskovodonična elektroda sa duplom i rutilno i bazičnom oblogom, za zavarivanje niskolegiranih i srednjelegiranih čelika, pre svega za provarivanje na cevima i pločama, kao i za rad u prinudnim položajima (vertikali, nadglavno, u skučenim prostorima…).

PROBAJTE je i uverite se u njen kvalitet i pogodnost za raznovrsne primene!

BASOWELD S je specijalna duplo obložena elektroda i kao takva je jedinstvena, u svetu još svega par firmi pravi elektrodu ovakve konstrukcije koja garantuje da je sigurno jedna od najboljih u klasi.

Obzirom da je ovo klasa elektrode „E 7016“, nanosi se manje metala, pa je manja površina tečnog metala vara u opasnosti od kontaminacije pri eventualnom dodiru sa vazduhom (pre svega provar, tj tečni metal vara sa potkorene strane). Zato je manja verovatnoća da će metal vara ove elektrode imati prsline ili pore.

Specijalna konstrukcija elektrode:

 

Ova elektroda poseduje i rutilnu oblogu (smeštenu do žice-jezgra elektrode) a preko rutilne još jednu, bazičnu oblogu, ali kod ove elektrode to je proizvedeno vrlo specijalnim postupkom. Pogledajte sliku:

Ovakav tip elektrode „E7016“ sa duplom oblogom, i rutilnom i bazičnom, poseduje danas dosta proizvođača u svojoj ponudi. Međutim, ova elektroda (kao i slične od svega par drugih proizvođača), se pravi drugačije od većine pomenutih „duplih E7016“ i poseduje superiorne karakteristike u svojoj klasi.

Većina proizvođača ovaj tip elektrode pravi tako što napravi celo „rutilno-bazično punjenje“ obloge, ceo „rutilno-bazični briket“ za oblogu odjednom, i onda ga jednim potezom na mašini „navuku“ na žicu. Zatim elektroda ide na (jedno) pečenje i sušenje.

Ali postoji mana takve proizvodnje, rezultat je da se tokom „navlačenja“ dešava nabiranje, tj na nekom delu žice, ili rutilna ili bazična obloga je negde tanja, a negde je deblja nego što je projektovana idealna debljina. Pa po poprečnom preseku i po dužini elektrode postoji nehogomenost obloge.

To se oseti u radu, elektroda tako napravljena je „mekana“, daje manju penetraciju u provaru, mora da se kod uskih zazora „nabija“ u metal da bi provar izašao sa druge strane (često neuspešno), luk je nestabilniji…

Ova elektroda BASOWELD S se pravi potpuno drugačije. Prvo se na žicu (metalno jezgro elektrode) na mašini postavi rutilna obloga, ravnomerne debljine, kao da će se praviti samo rutilna elektroda. Onda elektroda ide na prvo pečenje i sušenje. A onda se opet vraća u proizvodnju i na mašini se na spečenu, sada čvrstu rutilnu čvrstu oblogu, navlači bazična obloga. Ne postoji opasnost da dođe do nabiranja obloga i promene debljine. Pa onda elektrode opet idu na drugo završno pečenje i sušenje.

Rezultat je elektroda sa idealnim debljinama obe obloge po celoj dužini žice i po poprečnom preseku.

Ima jaču penentraciju i lako provaruje.

To je i razlog zašto mnogi veliki brendovi baš ovu elektrodu BASOWELD S prodaju pod svojim imenom i kite je superlativima: „specijalna“, „izvrsna“, „jedinstvena“, „izuzetna“…

Obzirom da je ovo tip E7016, znači to je elektroda sa manje metala u oblozi, postoji prostor da se dodaju elemenati za „prečišćavanje“ metala vara, tako da je metal vara otporan na nečistoće a takođe postoji prostor za elemente koji daju dobru penetraciju.

Nisko-vodonična elektroda:

 

Bez obzira što poseduje rutilni deo obloge, ova elektroda je u stvari niskovodonična.

U fabričkom stanju daje sadržaj vodonika manje od 8ml/100g.

Čist metal šava ima garantovanu žilavost na temperaturama do -30C, a čvrstoća je oko 550 N/mm2.

Sama elektroda ima povećanu otpornost na upijanje vlage od klasičnih bazičnih elektroda jer je obloga specijalnog tipa napravljena novom formulacijom, korišćenjem novih sirovina, praha manjih granulacija…. Čak u praksi se najčešće i koristi bez sušenja, jer već blago zasićena vlagom jer sadrži rutilni deo obloge i teže upija vlagu od klasičnih bazičnih elektroda.

Namena:

Elektroda je pre svega namenjena za jače napregnute konstrukcije, za rad gde se traži kvalitet zavarenih spojeva kao i tamo gde se radi snimanje i kontrola zavarenih spojeva …

Naročito je konstruisana za zavarivanje provara na cevima i pločama, kao i za rad u prisilnim položajima.

Ako izuzmemo celuloznu elektrodu, ova elektroda je prvi izbor za provarivanje cevi i ploča, kao i za rad u prinudnim položajima u vertikali i nad glavom na montaži (recimo rezervoara, cevima, popravkama na šasijama vozila itd…).

U reparaturi je vrlo zgodna, u praksi se pokazalo da se može koristiti na srednje ugljeničnim čelicima, čak i do 0.5%C naravno uz termički ciklus. Naročito zbog činjenice da se lako radi u vertikali i nadglavno.

Provar:

Znati uraditi provar je i dan danas, među majstorima koji vare elektrodama, granica između pravog majstora i „nabeđenog“.

Pošto ova elektroda ima manje metala u sebi od klasične E7018 elektrode, metalno kupatilo je malo, i lakše ga je kontrolisati tokom zavarivanja da se ne sliva i da ne kaplje i da ne beži.

Rutilni deo obloge doprinosi sitnokapljičastom prenosu, tako da se baš oseti pod rukom da je lako sa njome zavarivati.

Kada se radi provar klasičnom E7018 bazičnom elektrodom, osim velike količine tečnog metala koja može da se sliva i kaplje, postoji problem upijanja kiseonika i azota u tečni metal vara.

Poznato je da kod rutilne elektrode, prvo očvršćava šljaka pa tek onda tečni metal vara. A kod bazične elektrode, prvo očvršćava tečni metal pa tek onda šljaka pokrije var i očvrsne. Sa lica vara (sa strane sa koje se vrši zavarivanje) „go“ tečni metal vara je zaštićen gasovima koje daje obloga elektrode, i tako je garantovano da u tečni metal vara, sa strane elektrode, neće ući azot i kisenik iz vazduha i „kontaminirati“ var, tj drastično mu sniziti pre svega žilavost.

Ali kada se elektrodom tipa E7018 radi provar, sa zadnje strane – potkorene, tečni metal je potpuno „go“ i nezaštićen jer nema gasova koji ga štite i on sa te strane upija kiseonik i azot i time su snižena mehanička svojstva vara (čvrstoća i žilavost) jer je metal izložen vazduhu svo vreme, sve dok ne očvrsne i tek onda ga pokrije šljaka.

Međutim kod ovog tipa elektrode, duplo obloženog i rutilnom i bazičnom oblogom, em je tečni metal vara manji tj veličina tečnog metala izloženog vazduhu je manja, a em je tečni metal sa potkorene strane štićen i brzostežućom šljakom od rutilnog dela obloge jer rutilna šljaka pokriva brže nego bazična. Na taj način, upijanje kiseonika i azota u tečni metal vara je manje nego kod E 7018 elektroda.

Upravo zato je ovaj tip elektrode, ne samo operativno (lako vođenje jer je tečni metal manje veličine), već i hemijsko-metalurški poželjan kao prvi izbor za provar i zato se tako mnogo koristi za cevi i ploče.

Penetracija je odlična i ne mora da se gurka elektroda u žljeb da bi se probio metal vara u potkorenu stranu.

Obzirom da je obloga tanka, lako je elektrodu gurnuti u žljeb i pristupiti zazoru za provarivanje korena.

Ovakav tip elektrode, se jako puno koristi u Rusiji, Aziji, V. Britaniji, Australiji upravo za provarivanje na cevima i konstrukcijama.

Zavarivanje u nadglavnom i vertikalom položaju, na montaži ili reparaturnom zavarivanju:

 

Pošto je veličina tečnog metala vara mala, pošto je luk izuzetno stabilan, i vrlo je laka kontrola tečnog metala, ova elektroda ima veliku primenu i u zavarivanju nad glavom ili u vertikali, jer i manje iskusni zavarivači sa njom mogu postići jako dobre zavarene spojeve.

Operativnost:

Dupla obloga daje izuzetno stabilan, koncentrisan i direktan luk. Čak i početnik, vrlo lako koristi ovu elektrodu jer je kontrola laka. Lako se koristi u vertikali i nadglavno jer je tečni metal vara manji i manje se sliva od klasične bazične elektrode. A plus, rutilni deo obloge se brzo steže i tako „podupire“ tečni metal da se ne sliva. Lako se vodi preko loše ukrojenih zazora.

U vertikalnom zavarivanju (naviše) ugaonih spojeva daje lep profil vara, bez većeg slivanja.

Moguće je oblogom dodirivati metal, za one koji vole takvu tehniku zavarivanja a imaju aparate sa „dig“ karakteristikom luka (gde se pri skraćenju luka amperaža automatski podigne za 10-15-20A…) da bi se zadržala snaga luka za topljenje.

Ima dobru penetraciju i daje dobra uvarivanja u zidove žljebova i u sučenim i u ugaonim spojevima. Lice vara je „ravno“ tj elektroda se lepo razliva u širinu i daje lep ravan var, gladak i bez zajeda. Dok se vari, vidi se kroz masku, da je tečni metal vara potpuno čist, jer izuzetna bazična obloga čisti i refiniše metal vara od nečistoća pa je i sam očvrsnuti var čist, bez nečistoća i uključaka šljake

Šljaka je vrlo specifična, za mnoge iznenađenje kada je vide po prvi put. Crne je boje, a glatka kao staklo a što je rezultat velike koncentracije specifičnih oksida titanijuma.

Bazični deo obloge je napravljen po najnovijim recepturama, i kao takva daje relativno tanku šljaku, koja se lako skida a poseduje povećanu otpornost na upijanje vlage u odnosu na stare formulacije obloge.

Elektroda poseduje grafit na vrhu za brzo i lako paljenje laganim dodirom ili kratkim povlačenjem, ali i hladna elektroda se relativno lako pali.

Vrh elektrode je sa grafitom, za lako i brzo paljenje luka.

Prštanje tokom zavarivanja je minimalno i nema potrebe za brušenjem rasprskanih kapljica metala oko vara.

Pri radu, kroz masku se lepo vidi čisto „jezerce“ tečnog metala vara – kao i kod svake klasične dobre elektrode, nema nikakvog „kuvanja i bubrenja“ kao kod šljake od rutilne elektrode niti ima bilo kakve mogućnosti podlivanja šljake pod luk, niti mora da se elektroda naginje da bi se „oduvala šljaka koja juriša pod luk“ ili da se vodi brže da se beži od šljake koja se podliva. Elektroda se vodi kao i svaka bazična, što vertikalnije, sa kraćim lukom, a moguće je i minimalno šetanje levo-desno (cik-cak).

Polaritet pri zavarivanju:

Ova elektroda može raditi i na – polu i na + polu, ali i na malim „hobi“ trafoima – na AC struji.

Kada se radi provar korena, običaj je da se elektroda stavi na – pol radi što lakše kontrole tečnog metala. Manji je tečni metal vara, bolje se kontroliše da se ne progore ivice žljeba jer je toplota na – polu manja, radi se malo sporije pa ne mora da se juri tečni metal i ima se vremena da se reaguje potezom ruke, šljaka brže očvršćava i manja je sklonost ka slivanju…

Ali kada se radi popuna žljeba ili ugaoni spoj, radi se na + polu i elektroda daje veću naplavljivost tj produktivnost, veću penetraciju i sigurno uvarivanje.

Za „amatere“ i „hobi“ trafo aparate:

Poznato je da su „amateri“ koji poseduju trafo aparate za zavarivanje u mogućnosti da rade samo sa rutilnim elektrodama.

Trafo aparat daje naizmeničnu struju luka, a napon praznog hoda tih aparata je danas ispod 50V a luk se u sekundi pali i gasi 100 puta (jer, naizmenična struja u Srbiji je 50 Hz). Na takvom aparatu, amater ne može da upali bazičnu elektrodu a iako upali, luk se gasi brzo, izuzetno je nestabilan, elektroda se lepi itd…

A rutilne elektrode nisu namenjene za odgovorne napregnute konstrukcije, već uglavnom za tanke limove i profile.

Metal vara rutilnih elektroda je uglavnom slabiji po čvrstoći od bazičnih.

Imaju daleko manju penetraciju pa je i zbog same male penetracije čvrstoća spoja mala.

U deblji materijal ni ne mogu da se uvare.

Garantovana žilavost je do 0 stepeni, pa postoji opasnost od krtog loma na nižim temperaturama, naročito ako je konstrukcija napregnuta ili trpi vibracije i dinamičko opterećenje.

Imaju dosta vlage u sebi, oko 25-30 ml H2/100 g, što ih čini nepodesnim za iole jače čelike sa većim sadržajem ugljenika…

Tako da vlasnici tih aparata mogu rutilnim elektrodama variti samo tanke limove i konstrukcije tipa ograde i kapije i vrata za garažu i slično…

Ali, među takvim ljudima sigurno postoje oni koji bi želeli da zavare nešto deblje, da izvare neku noseću konstrukciju, da „uvare“… a da „to drži“ a opet ne žele ili nisu u mogućnosti da kupe aparat sa jednosmernom strujom.

Takođe među vlasnicima takvih aparata postoje i ljudi koji bi želeli da uz što manje troškove nauče zavarivanje elektrodama. A pravo zavarivanje elektrodama je zavarivanje bazičnim elektrodama. Već rekoh, zavarivanje rutilnim elektrodama je uglavnom namenjeno bravariji, tj ljudima koji nešo i izvare ali im zavarivanje nije struka niti im treba iole veći nivo veštine i znanja.

Sada, vlasnici takvih aparata, a koji žele da i oni ili ovladaju zavarivanjem bazičnim elektrodama ili da izvare nešto deblje ili neku noseću konstrukciju, upravo to mogu raditi sa ovom elektrodom.

Hemijski sastav čistog metala šava u %:

Tipična mehanička svojstva čistog metala šava:

Pozicije zavarivanja:

Horizontalno (PA i PB), Vertikalno naviše (PF), Nadglavno (PE i PD), Horizontalno u vertikali (PC).

Polaritet pri zavarivanju:

DC-  – za provar.

DC+  – za popunu žljeba i ugaone spojeve.

AC – moguć rad na trafo aparatima.

Sušenje:

U slučaju da je elektroda povukla vlagu, sušiti je na 380°C / 1h ili 300 – 350°C / 2h.

 

Parametri zavarivanja i pakovanja: