Da li kupiti vodeno hlađenje uz aparat za zavarivanje?

Ako sami sebi postavljate ovo pitanje jer ste neiskusni ili nesigurni, onda da vam dam nekoliko razloga za i protiv i onda opet morate sami da odlučite. Ne bi trebalo niko ni da vas ubedi niti da vas odvrati, morate sami da odlučite.

Ako već imate iskustva u zavarivanju, onda verovatno sami znate odgovor, pa vam ne treba ničiji ni savet ni filosofija o vodenom hlađenju.

Prvo samo da pojasnim par termina:

– Vodeno hlađenje, verovali ili ne, znali to ili ne, NE HLADI aparat (ne otkrivam Ameriku, već početnici u zavarivanju postavljaju i takvo pitanje. Ja ih pitam žele li i vodeni hladnjak u konfiguraciji aparata koji ih interesuje, a oni pitaju da li se tada aparat bolje hladi). Vodeno hlađenje nema nikakve veze sa hlađenjem aparata to jest njegove unutrašnjosti.

Aparat (recimo invertorski) se hladi tako što se toplota sa vrelih tačaka razliva po aluminijumskim rebrima i time se malo snižava toplota same vrele tačke, a onda ventilatori duvaju hladan vazduh na njih pa se onda izbacuje vrelina iz aparata a dodatno snižava temperatura vrelih tačaka.

Vodeno hlađenje služi SAMO za hlađenje MIG/MAG (CO2) pištolja i TIG brenera. Ovo “samo… brenera/pištolja” je poenta pitanja i ove priče, da li je potrebno ili ne.

– “Voda” za hlađenje, “vodeno” hlađenje… se samo tako zove skraćeno u žargonu, u stvari radi se o “tečnosti za hlađenje aparata za zavarivanje” i to o mešavini dejonizovane vode, etilen alkohola i glikola. Treba izbegavati antifriz za kola, jer on sadrži i “paket inhibitora korozije” koji je sasvim potreban sistemu hlađenja automobila, ali pravi naslage u sistemu za hlađenje aparata za zavarivanje i verovatno ima jone u sebi, što dovodi do problema ako se radi sa TIG HF aparatom koji naelektriše te jone i pravi je elekroprovodnom i ko zna gde završava taj elektricitet i da li pravi neku galvansku koroziju ili slično. Recimo, ako kupite aparat sa vodenim hlađenjem od mene, u “moj” aparat morate sipati namensku tečnost za hlađenje, bez obzira što imate i aparate od drugih brendova čiji prodavci vas savetuju da u njih sipate antifriz. U njihove sipajte antifriz-radite šta hoćete, ali u moj sipajte samo namensku tečnost za hlađenje (ne morate je kupiti od mene, ima dosta njih što je prodaju).

– “Vazdušno” hlađenje, podrazumeva da se pištolj hladi što rasipanjem toplote sa brenera/pištolja u okolni vazduh, a što gasom koji struji kroz brener/pištolj (CO2 ili mešavina ili argon). Ponekad ljudi namerno povećaju protok gasa u odnosu na potreban, samo da bi bolje hladili pištolj.

Izgled jednog istog aparata u konfiguraciji sa vazdušnim hlađenjem i vodenim hlađenjem.

Izgled hladnjaka:

Uočiti delove hladnjaka:

– prekidač (na mnogim aparatima ne postoji prekidač, već hladnjak dobija signal od aparata. Uključivanjem aparata, odmah je i automatski hladnjak uključen).

– Priključci, brze spojke za hladno i toplo crevo.

– Rezervoar,

– Pumpa,

– Ventilator,

– Izmenjivač toplote (hladnjak).

Potreba za vodenim hlađenjem:

MIG/MAG ili TIG procesom se naravno može raditi i na velikim amperažama, i preko 150-200A. Na tim strujama, ručica pištolja i brenera se jako greju. Pa imate sledeću situaciju. Ako radite aparatom i pištoljem/brenerom bez vodenog hlađenja na amperažama preko 150-200A, pištolj/brener se jako greje. Pa onda više vaša ruka ne može da izdrži tu toplotu. Mora bukvalno da stanete, da ohladite ruku. A onda “morate” opet da krenete da radite i da pečete ruku. Neće vam se to svideti, ako već niste iskusili.

A istovremeno ta ista toplota štetno deluje na pištolj/brener. Zagreva ga, deformiše se unutrašnjost, dizne i ostalo se šire i deformišu, plastika se topi, mikroprekidač i njegova kartica se takođe polako uništavaju. I neće taj pištolj dugo trajati.

Pa onda, da bi se ruka manje pekla i/ili da bi pištolj/brener duže trajao, imamo sledeća rešenja:

Uzeti vazdušno hlađeni brener/pištolj odgovarajuće veličine. Da bi pištolj/brener mogao da izdrži “jake” struje ali da se ne kupuje vodeno hlađenje, mora biti velik, budžast, i težak, nezgrapan, nemoguće ga je ugurati u neke otvore ili uglove, smanjuje se produktivnost, teško je biti precizan u radu sa njim…

Ili rešenje je, da bi povećali komfor i mogućnosti zavarivanja, koristiti vodeni hladnjak i pištolje/brenere sa vodenim hlađenjem.

Izgled pištolja za MIG/MAG zavarivanje:

Da bude jasno, pištolji za MIG/MAG (CO2) i breneri za TIG se dele na one sa vazdušnim hlađenjem i na one sa vodenim hlađenjem. Ne možete danas kupiti vazdušno hlađeni pištolj/brener i sutra ga prikačiti na vodeni hladnjak. Ako kupujete aparat sa vodenim hladnjakom (košta 500-1000 EUR), morate kupiti i vodeno hlađeni pištolj/brener (košta 250-500 EUR) i plus kupiti kolica da se sve to poveže na jednu celinu, pa sve zajedno to košta 1000-1500-2000 EUR.

Vodeno hlađeni pištolji/breneri donose veliki komfor u radu:

– Mali su, mogu lako da se nabijaju u male otvore, može brzo da se “lomi” ruka to jest da se luk precizno i brzo pozicionira i vodi.

– Ne umara se ruka, jer je težina mala.

Međutim… ima i problema:

– Vodeno hlađenje i vodeno hlađeni pištolj/brener poskupljuju konfiguraciju za oko 1000-2000 EUR. 1000-1500-2000 EUR jeste velika para.

– Gubi se “laka prenosivost” aparata. Vodeni hladnjak uglavnom mora biti na kolicima, a aparat fixiran za njega. Nije to tada aparat za teren. Kolica su 10-15kg, hladnjak 15-20 kg plus aparat 20-30kg, sve fixirano u jednu celinu.

– A ako aparat sa vodenim hlađenjem nosite na teren, onda dvojica moraju da ga tovare/istovaruju, da ga penju na visinu… Iz iskustva vam velim, jako mučno, i teško a i predstavlja problem sa ljudima jer niko neće da tegli, pre svega uz stepenice i slično, pa se bune, pa ga ispuštaju na beton iz prkosa kada niko ne gleda…

– A onda, nažalost, mogućnost kvarova, i hladnjaka i pištolja/brenera je jako velika. Malo, malo pa procuri pištolj. Ko je kriv, loš pištolj ili majstor koji je lupao. Malo, pa zariba pumpa. Ko je kriv, loši ležajevi, loša pumpa, ili neko sipao pogrešnu tečnost u rezervoar

(Sećam se čuđenja jednog Branka, moj konkurent koji prodaje aparate za zavarivanje jednog drugog brenda. Pozvali ga na reklamaciju iz jedne velike firme, raspali se hladnjaci. Oni uzeli hladnjake i doneli na servis. Oni smrde – bazde. I ovi utvrde da su tamo sipali sumpornu kiselinu u hladnjak, jer po rečima pametnjakovića iz te velike firme, sumporna kiselina se ne smrzava, a tečnost za hlađenje nisu imali niti im je palo na pamet da je kupe, čak ni antifriz za kola…).

Malo, malo, pa kvarovi senzora, ako ih ima. Postoje senzori za pritisak rashladne tečnosti, senzori protoka, senzori temperature tečnosti… Pa baguje softver koji kontroliše simultani rad aparata i hladnjaka…

– Pumpe za vodu su često bučne i iritiraju…

Nadam se da ste razumeli glavne nedostatke: vodeno hlađenje je prvo skupo. A drugo prilično podložno kvarovima, bilo samo od sebe, bilo zbog nepravilnog korišćenja. I treće, sam aparat sa hladnjakom i kolicima nije za nošenje i korišćenje na terenu.

Prednosti vazdušno hlađenih konfiguracija su:

– štedite 1000-1500-2000 EUR po aparatu.

– Nema kasnijih (čestih) troškova za procurele pištolje/brenere i kvarove pumpe i senzora.

– Laka prenosivost na teren.

– Nećete se svaki čas svađati sa prodavcem aparata da vam besplatno u garanciji popravi procureo pištolj (a koji je gotovo 100% procureo zbog pada ili udaraca namernog ili nenamernog).

Mane vazdušno hlađene konfiguracije su:

– mora da pištolj bude (malo) veći i teži i time moguće neprecizniji u radu to jest teži za rad i po težini i po manipulaciji.

– Moguće da će ruka više da se greje a i sam pištolj/brener i da će zbog ruke morati češće pauze da se prave a sam pištolj/brener ako se ne prave pauze može da traje kraće a i potrošni delovi (dizne, nosači, difuzori…) mogu kraće da traju.

I gde je neka razumna granica? Gde je vodeno hlađenje apsolutno neophodno, a gde je možda nepotrebno?

Da krenemo od ljudi.

Ako imate firmu (vlasnik ste ili menadžer neki), i zapošljavate zavarivače, onda znajte da će oni apsolutno tražiti vodeno hlađenje. Onih 1000-1500-2000 EUR ne plaćaju oni, niti kvarove. Oni žele svoj komfor u radu i lakoću rada. Tu nema kompromisa.

Ako ste slični meni (ja sam i vlasnik firme i zavarivač-lično koristim svoje aparate), i jako su mi bitni 1000-1500 EUR po aparatu i ne želim troškovi kvarova za procurele pištolje i hladnjak, onda ćete prvo sagledati sve mogućnosti da ne kupite vodeno hlađenu konfiguraciju, pa tek kao nužno zlo da je kupite, jer kad se mora, onda se mora.

Da vidimo po amperažama.

Ako UVEK radite sa aparatom preko 150-200A (150A u TIG-u i 200Au MIG/MAG-u), tu nema šta da se priča, mora se kupiti aparat sa vodenim hlađenjem. Ovo UVEK se odnosi na recimo proizvodnju zavarivanjem debelih komada.

Ako radite tek povremeno preko 150-200A, e onda NE MORA aparat da ima vodeno hlađenje. Sasvim je OK raditi na amperažama ispod 150-200A sa vazdušno hlađenim brenerom/pištoljem a istrpeti malo toplotu u onim povremenim slučajevima kada se radi preko 150-200A i istrpeti budžast pištolj/brener. Na kraju, uvek možete imati dva (inače jeftina) vazdušno hlađena pištolja/brenera. Jedan malecki za tanke limove i jedan veliki za jake amperaže.

Gledano po mestu rada (radionica ili teren).

Ako radite na terenu, gledajte da sve završavate vazdušno hlađenim konfiguracijama aparata.

Za radionicu, već po potrebi. Ako u radionici UVEK radite preko 200A, morate imati vodeno hlađenje.

Gledano po “vlasništvu”.

Ako ste zavarivač, insistirajte da vam vlasnik firme kupi aparat u vodeno hlađenoj konfiguraciji. Ako radite na terenu, insistirajte da ste vi Gospodin Zavarivač a ne nosač i insistirajte da pomoćni radnici i bravari teglje vaš vodeno hlađeni aparat a ne vi (jeste malo cinično, ali je to praksa u Srbiji).

Ako ste lični korisnik i vlasnik firme, postupite kao i ja. Isključivo vazdušna konfiguracija, i istrpite budžaste pištolje/brenere u slučajevima kada se sa njima mora raditi, a vodeno hlađena konfiguracija samo kao nužno zlo, i samo u radionici, a ne za teren, i ako je ikako moguće, ako zaposlite zavarivača obavite dug i kristalno jasan razgovor da ako vam zavarivač lupanjem ili ispadanjem na pod pištolja, napravi štetu to jest curenje pištolja/brenera (šteta od oko 250-500 EUR), dajte mu taj pištolj/brener da odnese kući a od plate mu odbijte za novi. Nema šta da se ko ljuti, sve je jasno. Ja po nekoliko godina koristim vodeno hlađeni pištolj za CO2, pa tek onda od starosti i habanja propadne, i ako ja mogu da pazim na skupi brener/pištolj, mogu i zaposleni kod mene.

Inače, jedan od vlasnika firme kome sam prodao jedan MIG/MAG aparat, ima jasnu ponudu za svoje zavarivače. On kupi pištolj nov, da ga zavarivaču da ga novog montira na aparat, i posle godinu dana, neka ga zavarivač nosi kući bez obzira što je pištolj potpuno ispravan. Posle godinu dana, ovaj vlasnik kupuje novi pištolj i njega montira na aparat. Smatra da se primenom “šargarepe” postiže bolji odziv zavarivača da paze, nego “štapom”. Slobodno i to primenite u svojoj radionici, što da ne.

Primer (čest primer) – procureo pištolj

Ovaj pištolj je radio jedno samo 3 meseca. Posle tri meseca, reklamiran je kvar, jer “procureo je pištolj sam od sebe”, i traženo da se popravi besplatno u garanciji.

Međutim, vidi se po bezbrojnim ožiljicima na vratu da je zavarivač lupao vratom pištolja po radnom stolu ili po predmetu da bi otresao pucne sa šobe, umesto da te pucne normalno skine. To je inače potpuno normalna pojava u srpskim firmama.

Što bi čovek normalno skidao pucne, kada može da lupa? Pa nije to njegov lični pištolj, nije ga on platio 500 EUR, niti će on platiti popravak pištolja koji je procurio!

Lupanjem se dešava da se razlabavi ovaj crni bakelitni izolator izmedju vrata i mesinganog tela i tu procuri voda i to je “mali kvar”. Ali, jos češci, a puno gori je kvar kada se usled udaraca razbije keramika koja izoluje + i – žice na pištolju i dođe do kratkog spoja pa pištolj izgori. I na kraju, vrh je kada neko traži popravak besplatno, “jer je pištolj u garanciji”.

Inače, procureli pištolji se uglavnom mogu popraviti. Oni teže popravljivi, imaju “zapertlovane” cevke za vodu za hlađenje, potrebna je nekad presa da se to raspertla i zapertla.

Ali znajte, u tom slučaju ponekad je servisu to toliko muke i živaca i toliko puno vremena da to ne može nikako da se naplati, zato je često lakše odbiti popravak nego prihvatiti.

Ovaj procureo pištolj sa slike je na kraju popravljen na moju ličnu štetu. Prosto, kupac je bio kupio 4 aparata, platio ih oko 20,000 EUR, velika cifra stvarno. U pitanju je bila firma, i inženjer iz proizvodnje koji je bio zadužen za nabavku aparata, je iskazao poverenje prema meni i mojoj ponudi. Mogao je da kupi i od konkurencije takođe dobre aparate, od nekih drugih je mogao da kupi 5 aparata za iste pare, ali eto ukazao je poverenje meni.

Zatim, posle 3 meseca, je ovaj zavarivač lupanjem procureo pištolj a taj isti inženjer je tražio popravak od mene besplatno u garanciji. Kada sam mu skrenuo pažnju da nije pištolj sam procureo nego je namerno oštećen, onda je on zamolio da ga popravim kako znam i umem besplatno, jer ne sme direktoru da kaže da je zavarivač oštetio pištolj od 500 EUR, jer će direktor tražiti da on (inženjer) plati jer nije pazio na zavarivače. Ako direktor sazna, otpustiće ga…

I onda, eto…, iz zahvalnosti za poverenje i zbog zarade od prodaje onih aparata za 20.000 EUR, ode meni jedan ceo radni dan i plus stotinak i nešto EUR, potpuno bezveze. Kupuj delove o svom trošku, vozi da preuzmem delove, rasklopi pištolj, vozi da se raspertla, vozi nazad, pošalji brzom poštom…

Mislim, hvala svakom na poverenju što je od mene kupio ili će kupiti aparat, i što ću uživati u nekoj zaradi od te prodaje, ali postoje granice…

Izgled rezervnih delova, vratova TIG brenera i MIG pištolja

Pogledajte pištolje za MIG/MAG firme TBI, sa oznakama, jedni su vazdušno hlađeni a drugi vodom hlađeni

Breneri (samo neki) za TIG zavarivanje firme TBI

Nadam se da ste razumeli šta sam hteo da vam kažem, da ćete pametno odlučiti i puno vas pozdravljam.

P.S.

Ovo su moji aparati:

STEL TIG 221 HPA AC/DC (220A) – u vazdušno hlađenoj konfiguraciji, bez kolica. Koristim TBI 26 FX brener.

STEL Iron MIG 303P (300A) – pulsni kompaktni MIG/MAG aparat (300A) –vazdušno hlađena konfiguracija, bez kolica. Koristim pištolje TBI 180 za male struje – do 60A – za baš tanku limariju, TBI 250 za struje do oko 200-220A, i TBI 360 za duže zavarivanje jakim strujama preko 200A.

SINCOSALD Novastar 400E Speedpulse – pulsni radionički MIG/MAG aparat (400A) – vodeno hlađena konfiguracija, sa kolicima. Koristim pištolje TBI 241 i 351.