Bezbedan rad sa bocama tehničkog gasa pri zavarivanju

Koliko vas, koji se bave zavarivanjem, je prošlo obuku za zavarivanje i na toj obuci ste prošli i „bezbednost na radu“?

Pored mnogih pravila, razumeli ih početnici kao bitna ili ne, bila im logična ili ne, da malo kažem o manje naglašavanom pravilu, a to je vezivanje i osiguravanje boca gasa pod pritiskom, tokom zavarivanja.

Naša firma, pored ostalih delatnosti, prodaje i aparate za zavarivanje, pre svega brenda STEL iz Italije.

Kupci aparata, najčešće žele da probaju aparat, pa tek onda da razmisle o kupovini, što lično smatram stvarno pametnim načinom kupovine.

Ali, primećujem, najveći problem pri tim probama je činjenica da mnogi koji dođu da probaju, u stvari nisu ni iskusni ni obučeni zavarivači i skoro svi loši varovi i problemi na probi su u stvari vezani za neiskustvo i neznanje zavarivača koji dolaze na probu, ili za loše maske kroz koje se ništa ne vidi ili slično.

Ne bih sada o svim problemima tokom probe ili anegdotama i smešnim situacijama, već samo o „vezivanju boca tokom zavarivanja“.

Kada god probamo TIG a posebno MIG/MAG aparat, potrebno je na mesto probe, doneti nekoliko različitih boca gasa:

– čist argon za aluminijum i bronzu,

– Ar+18%CO2 za čelik,

– CO2 za čelik,

– Ar+2,5%CO2 za prohrom.

I sad, „valjanje“ do mesta probe par dodatnih ili sve 4 boce sa ovim gasovima, uzme po par minuta. A onda je potrebno obično u onoj brzini i konfuziji, još par minuta, da nađem neke „gurtne“ ili lance, ili da odsečem po parče žice ili da nađem neko kanapče, a onda da one boce dodatno prinesem nekoj nozi od stola, ili nekoj šipki u zidu ili sličnom, a onda treba da vežem kanap ili gurtnu ili da idem da nađem klešta da vežem žicu oko boce i šipke ili noge od stola…

I sada, onima koji su došli na probu aparata i sve to gledaju, i koji samo žele da probaju aparat, sve je to vrlo iritantno i vrlo nepotrebno. Po mnogima od njih, samo treba doneti bocu, da crevo za gas sa aparata dohvati reducir ventil na boci, i hajde da probamo, a ne da se ja petljam sa vezivanjem boca, a onda još preko toga da procenjujem da li je dobro vezano, pa da tražim da vežem dodatno jer nisam zadovoljan kako sam jednom vezao… i tako gubimo dragoceno vreme…

A treba li reći još, kada završimo sa probom, umesto da odemo i sednemo kao normalni ljudi i popričamo oko nekih detalja, ja onda one boce odvezujem, pa valjam nazad, pa ih vezujem tamo odakle sam ih i uzeo, pa procenjujem da li su dobro vezane, pa ih možda vežem dodatno… Tek je to iritantno i zato i pišem ovaj tekst jer se ne jedan kolega, već više njih i naljutilo na mene zbog nepotrebnog gubljenja vremena.

E sad, kada sam ja davno pohađao neke „kurseve i obuke“ o zavarivanju, uvek je bilo priče o bezbednom radu i pravilima, a jedno od pravila se odnosilo na priču:

„Ako se desi da boca sa gasom pod pritiskom padne, može se desiti da se polomi ventil na boci, a boca je punjena na 150-200 bara, i onda ta boca postaje kao „projektil na mlazni pogon“ i ubija ljude i razvaljuje u sve u šta udari…“.

Eto, ja iz straha, po nekoliko minuta provodim vezujući boce i procenjujući da li su dobro vezane, i dodatno ih vezujem ako procenim da nije dovoljno jedan omotaj.

Pa recimo da stvarno postavimo pitanje: Da li je moj strah besmislen? Da li stvarno neće ništa da bude ako padne boca gasa pod pritiskom i polomi se ventil? Jesam li ja bespotrebno paničar, jesu li ovi pomenuti u stvari u pravu?

Našao sam jedan lep video snimak, od onih simpatičnih ljudi, zvani „Mythbusters“, koje smo gledali na kablovskim televizijama, a ja sam ih zapamtio baš po tome što vole nešto da razvaljuju, ruše, bave se eksplozijama…

Pogledajte video i sami donesite zaključak, da li vezivati boce ili nema potrebe, jer iako padne „neće ništa da bude“.

Za one koji ne znaju engleski, da prevedem na srspki: Mit je tačan, ako boca padne, razbija i može da povredi i ubije… Ova iz ovog videa je letela 65 km/h tj oko 18 m/s.